Najčešći poremećaj koji proističe iz poremećaja položaja ili funkcije mokraćne bešike je inkontinencija urina koja podrazumeva nevoljni gubitak mokraće.
Normalna mokraćna bešika:
- se prazni 4-8 puta tokom dana, na 3-4 sata,
- može da uskladišti 400-600 ml mokraće, mada se potreba za mokrenjem
- javlja kada ima oko 300 ml mokraće,
- može da vas probudi da bi se ispraznila 1 do 2 puta tokom noći ako imate više od 65 godina,
- daje znak da je puna ali vam daje dovoljno vremena da stignete do toaleta
- prazni se u potpunosti,
- ne dozvoljava da mokraća nevoljno curi.
Bešika ostvaruje svoju funkciju zahvaljujući svojoj građi. Mišić bešike se naziva detruzor i zahvaljujući svojoj sposobnosti da se relaksira omogućava funkciju rezervoara. Mišić mokraćne bešike se i kontrahuje i tada dolazi do pražnjenja bešike. Ova funkcija je automatska kod male dece i svrha treninga ovladavanja mokraćnom bešikom podrazumeva svesnu kontrolu nad funkcijom bešike.
U adekvatnoj funkciji bešike, značajnu ulogu ima i urinarni sfinkter, kružni mišić koji je deo mišića karličnog dna i koji okužuje mokraćni kanal. Dok se bešični mišić relaksira, sfinkter je stisnut, što omogućava punjenje bešike. U fazi pražnjenja bešike stanje je obrnuto, detruzor se kontrahuje, a sfinkter opušta.
Simptomi
Poremećaj koji na nivou mišića bešike ili sfinktera dovodi do nevoljnog gubitka mokraće nazivamo inkontinencija. Najčešća dva tipa inkontinencije su: stres inkontinencija i urgentna inkontinencija.
Stres inkontinencija se javlja pri povećanom pritisku koji se javlja pri kijanju, kašlju, naprezanju, podizanju tereta i vežbanju. Tada dolazi do nevoljnog gubitka mokraće u količini od nekoliko kapi do više desetina militara mokraće. Kod stres inkontinencije, pred gubitak mokraće se ne oseća prethodna potreba za mokrenjem. Stres inkontinencija kod žena nastaje kao posledica narušenih anatomskih odnosa kao posledica slabljenja muskulature karličnog dna (na primer posle porođaja) ili kao posledica slabosti sfinktera. Kod muškaraca, stres inkontinencija može biti posledica operativnog lečenja prostate zbog benignog uvećana ili zbog pojave karcinoma.
U slučajevima urgentne inkontinencije, pacijenti osete naglu i neodložnu potrebu za mokrenjem, koju ne mogu da kontrolišu.
Dijagnoza
Ginekološkim pregledom se utvrđuje da li postoji „spuštenost“ genitalnih organa, odnosno postoji li anatomski defekt kao uzrok inkontinencije.
Potrebno je voditi dnevnik mokrenja na osnovu svoje dnevne aktivnosti, kao i upisivati podatke o količini unete tečnosti i izmokrene mokraće tokom dana. Potrebno je evidentirati tačno vreme i zabeležiti svaku epizodu nevoljnog puštanja mokraće ili aktivnosti tokom koje je došlo do nevoljnog oticanja urina.
Laboratorijske analize koje uključuju sedimentaciju urina i urinokulturu je potrebno uraditi kako bi se sproveli adekvatno lečenje. Ukoliko postoji infekcija, lečenjem infekcije se može smanjiti ili u potpunosti ukloniti simptomi učestalog mokrenja i bolova u donjem delu trbuha. Urodinamička obrada je način dijagnostikovanja inkontinencije, odnosno poremećaja funkcije punjenja i pražnjenja mokraćne bešike. Kroz mokraćnu cev se uvodi kateter putem kojeg se puni bešika.
Prilikom punjenja bešike se može videti da li se radi o urgenciji odnosno prekomerno aktivnoj mokraćnoj bešici. U sklopu urodinamike izvodi se i test kašljanja uz napunjenu bešiku kojim se uspostavlja dijagnoza stresne inkontinencije.
Terapija
Urgentna inkontinencija se leči lekovima koji imaju za cilj opuštanje mišića bešike čime se postiže povećanje kapaciteta mokraćne bešike.
U zavisnosti od izraženosti stres inkontinencija se leči na više načina. Najednostavniji način su Kegelove vežbe, koje su efikasne, pogotovu u početnim stadijumima, ali se moraju sprovoditi redovno. Kegelove vežbe su vežbe za vaginalne mišiće koje pomažu ženama i muškarcima da ojačaju karlično dno. One se posebno preporučuju nakon porođaja i usled zdravstvenih problema kao što je urinarna inkontinencija. U menopauzi su ove vežbe isto tako savršeno rešenje, jer sprečavaju spuštanje materice i bešike.
Pre započinjanja vežbi važno je identifikovati mišiće koje treba vežbati. To se najlakše postiže prekidom protoka mokraće tokom mokrenja, na taj način se prepoznaju pravi mišići. Na dalje, vežbe se nikad ne rade u fazi mokrenja. Pošto ste tačno prepoznali mišiće koje treba vežbati i pošto ispraznite bešiku vežbe ćete raditi u stojećem ili ležećem položaju.
Prvo se stegnu mišići u trajanju od 3 sekunde, potom se opuste u istom trajanju. Ovu vežbu treba ponoviti 10 puta. Pri narednim vežbama dužina kontrakcije i relakscije treba postepeno da se povećava do 10 sekundi naizmenično. Ovaj set vežbi bi trebalo ponavljati 3 puta dnevno.
Kod urgentne inkontinencije takođe postoji mogućnosti samopomoći koja se sastoji u sledećem: u trenutku kada se dobije naizdrživa potreba za mokrenjem treba zastati, stegnuti mišiće karličnog dna, opustiti ostale delove tela, koncentrisati se na zaustavljanje potrebe za mokrenjem. Potom treba sačekati da ovaj neizdrživ nagon postepeno prođe i zatim lagano otići do toaleta.
Elektrostimulacija je metoda koja se koristi u lečenju stres inkontinencije, mešane inkontinencije i urgentne inkontinencije. U zavinosti od inkontinencije koriste se različite struje, seanse traju do 30 minuta i mogu se sprovoditi u kućnim uslovima pošto se pacijent prethodno obuči. Struja se aplikuje putem vaginalne sonde kod žena ili analne kod muškaraca.