Zdravlje muškaraca
BENIGNA HIPERPLAZIJA PROSTATE
Benigna hiperplazija prostate (BHP) je najčešće oboljenje prostate, oko 25% rada urologa se sastoji u lečenju BHP. Benigno (ne-kancerozno) uvećanje prostate je uzrokovano rastom novih ćelija prostate.
Simptomi
Slabljenje mlaza mokraće, otežano započinjanje mokrenja, nepotpuno pražnjenje bešike, učestalo mokrenje (danju i/ili noću), nagon za mokrenjem koji se nikako ne može suzbiti. Iz epidemioloških studija je poznato da postoje rasne i genetske predispozicije kao i da način života i ishrana imaju određen uticaj. Iako se histološki znaci hiperplazije nalaze već kod muškaraca u četvrtoj deceniji života, BHP ima klinički značaj samo ukoliko se pojave simptomi (LUTS – lower urinary tract symptoms) i klinički znaci subvezikalne opstrukcije (BOO – bladder outlet obstruction).
Dijagnoza
Dijagnoza se uspostavlja merenjem nivoa prostatičnog specifičnog antigena (PSA) kod pacijenata sa sumnjom na BHP, takođe ovu analizu treba raditi na godišnjem nivou kod svih muškaraca posle pedeste godine, a pogotovu kod onih koji imaju simptome donjeg urinarnog trakta (LUTS). Gornja granica normale PSA od 4 ng/ml. Vrednost PSA u ovoj granici ne isključuje sa apsolutnom sigurnošću postajanje karcinoma, naročito kod muškaraca ispod 60 godina starosti. Vrednosti PSA preko 10 obavezuju biopsiju prostate u cilju isključivanja karcinoma prostate. Vrednosti između 4 i 10 ng/ ml su poznate kao „siva zona“ i tada odluka o eventualnoj biopsiji zavisi od starosti pacijenata, nalaza pri rektalnom prgledu ali i anamneze, pre svega od podataka o postojanju karcinoma prostate kod srodnika.
Terapija
Komplikacije koje nastaju kao posledica BHP mogu biti infekcija urinarnog trakta koje se teško leče i često se ponavljaju, retencija urina, pojava krvi u urinu, oštećenja bešike i bubrega (stvaranje peska i kamena), urosepsa. Zato je veoma važno na vreme krenuti sa terapijom u ciju sprečavanja progresije bolesti. Terapiju i lečenje BHP sprovodi urolog nakon dijagnostikovanja bolesti. Pored uzimanja preporučene terapije, preporučuje se umeren način života i ishrane, ishrana mora biti raznovrsna, bogata vitaminima, umereno slana i začinjena. Potrebno je izbegavati dugotrajno sedenje i ležanje, naporno hodanje i vožnju biciklom, važno je redovno mokriti, izbegavati unos velikih količina tečnost odjednom i izbegavati konzumiranje alkohola i hladnih napitaka.
MUŠKA NEPLODNOST
Neplodnost (infertilitet) postaje sve veći problem sa kojim se susreću mladi parovi. Neplodnost je razultat problema koji mogu imati muški ili ženski partner ili oboje istovremeno. Problem kod muškarca učestvuje sa 30- 40% u neplodnosti, u istom tolikom procentu žena, a problem može postojatii kod oba partnera istovremeno u oko 20 do 30% slučajeva.
Simptomi
Za većinu muškaraca, jedini znak niskog broja spermatozoida je nemogućnost začeća deteta (neplodnost). Par se smatra neplodnim ukoliko ne uspeju da začnu dete nakon jedne godine redovnih odnosa. Ako je u pozadini narušene proizvodnje spermatozoida hormonalni problem, možda ćete imati još neke znake kao što je smanjena maljavost tela i lica, ili problemi sa seksualnim funkcijama.
Dijagnoza
Osnovno ispitivanje neplodnosti podrazumeva da se urade bar 2 adekvatna pregleda sperme – spermogrami. Ukoliko se uoče bilo kakve promene, pacijent se upućuje urologu na pregled. Osnovno ispitivanje je spermogram. Uzorak se dobija masturbacijom posle apstinecije od 2-5 dana. Kompletan uzorak mora da bude skupljen u sterilnu posudu i mora da bude analiziran za 30 do maksimalno 60 minuta posle davanja. Preporučuje se da se urade bar 2 spermograma u razmaku od nekoliko dana pre nego što se donese bilo kakav zaključak. Ukoliko se uoči problem, pacijent se upućuje urologu koji zatim odlučuje o potrebi za dodatnim ispitivanjem Pored spermograma, koji je osnovni test, u određenim situacijama postoji potreba za drugim ispitivanjima. Bakteriološki testovi, hormonske analize, dodatni testovi u okviru spermograma i genetsko ispitivanje. Ovaj kratak pregled mogućih testova koji se primenjuje u ispitivanju muške neplodnosti imaju za cilj samo da ukažu na mogućnosti koje postoje u ispitivanju potencijalnih pacijenata. Svi testovi su retko potrebni, a u zavisnosti od potreba koji će se testovi raditi, pre svega, odlučuje urolog. Na žalost, nijedan test nije pouzdan dokaz da postoji očuvana mogućnost oplodnje. I pored svih učinjenih analiza često ostaje nejasan razlog zbog čega jedan par nije u stanju da ostvari potomstvo.
Terapija
Lečenje infertiliteta može biti medikamentno, hirurško ili kombinovano.Terapija je uslovljena adekvatno sprovedenom dijagnostikom. U poslednjih desetak godina učinjen je veliki napredak u dijagnostici i terapiji muškog infertiliteta. Medikamentna terapija se nije bitno promenila, ali su zato usavršavanjem hirurške tehnike, posebno uvodjenjem mikrohirurgije, kod određenih poremećaja znatno proširene terapijske mogućnosti, kao i njihov uspeh.
IMPOTENCIJA - SEKSUALANA DISFUNKCIJA MUŠKARCA
Impotencija ili seksualna disfunkcija je problem sa kojim se bar povremeno susreo relativno veliki broj muškaraca različite starosti. Za najveći broj parova, to je samo kratkotrajno razočarenje koje se može prevazići posle odmora i opuštanja, ali za mnoge druge ovaj problem postaje hroničan i perzistentan. Seksualna disfunkcija muškarca je širok pojam i odnosi se na:
- Poremećaj libida,
- Poremećaj erekcije,
- Poremećaj ejakulacije,
- Poremećaj doživljavanja orgazma.
Simptomi
Seksualna disfunkcija muškarca se manifestuje nesposobnošću da se ostvari zadovoljavajući seksualni odnos. Najčešća je erektilna disfunkcija: nesposobnost da se postigne ili održi čvrsta erekcija koja omogućava penetraciju. Medicinsku pomoć treba potražiti ukoliko problem traje duže od 6 meseci i/ili u više od 50% pokušaja. Retrogradna ejakulacija je poremećaj na nivou vrata bešika, kada se sperma, umesto da bude potisnuta kroz penis u spoljašnju sredinu, vraća u bešiku.
Dijagnoza
Prvi korak u dijagnostici seksualne disfunkcije je detaljan razgovor sa pacijentom u cilju dobijanja detaljnih podataka o vrsti i prirodi problema sa erekcijom, seksualnim navikama i eventualnim propratnim oboljenjima.
Terapija
Ukoliko se otkrije psihogena impotencija, sprovodi se psihoterapija. Ali, čak i u slučajevima gde postoji organska podloga impotencije, razgovor sa psihologom ili psihijatrom koji se bavi ovim problemom može biti od velike pomoći, pogotovu ukoliko učestvuju oba partnera. Cilj ovih razgovora je da se smanji tenzija u braku, poboljša komunikacija među partnerima i stvori realističan pristup u očekivanju efekata drugih oblika terapije.
UROLITIJAZA
Urolitijaza je oboljenje koje se javlja zbog prisustva kalkulusa u urinarnom traktu. Značajan broj ljudi boluje od urolitijaze, odnosno od prisustva kamena u urinarnom traktu. Kada se jednom pojavi kod 65 do 7o% ljudi se javlja recidiv (odnosno ponovo dolazi do formiranja kamena), tako da postaje značajan problem i povećava se broj ljudi boluje od ove bolesti. Najveći broj kalkulusa je manjih dimenzija i mogu se spontano eliminisati. Veoma je značajno utvrditi uzrok formiranja kako bi se odredila najbolja terapija. Formiranje kamena u urinarnom traktu može se javiti kao posledica različitih poremećaja, ne postoji samo jedan uzrok stvaranja kamena, tako da se može reći da je urolitijaza multifaktorijalna bolest. Prema statističkim podacima, otprilike 20% svih uroloških bolesti odnosi se na nastanak bubrežnih kamenaca (konkremenata), tzv. urolitijazu. Urolitijaza je patološki proces – stanje koje se karakteriše formiranjem kamenova u mokraćnim organima. Predispoziciju za nastajanje konkremenata mokraćnih organa čine klimatski, genetski, anatomski, endokrini, upalni i drugi faktori. Najčešće nastaju u bubrezima, ali mogu da se pomeraju i zaglave u mokraćovodima, bešici ili u mokraćnom kanalu. Veliko kamenje u bubrezima često izaziva jake kolike.
Simptomi
Karakteristični simptomi za kamenje u bešici su bolovi pri hodu, krv u mokraći, isprekidan mlaz mokraće ili peckanje za vreme mokrenja. Pesak u mokraćnoj bešici izaziva neugodan osećaj i potrebu za mokrenjem. Ovi bolovi su često praćeni mučninom i povraćanjem, znojenjem i povišenom temperaturom. Urolitijaza je klinički najmanifestnija između treće i šeste decenije života. Pesak i kamenci mokraćnih organa, stvoreni u ovoj bolesti obično spontano napuštaju telo izmokravanjem. Ako njihova veličina naraste i formira relativno veliku formaciju (prečnika više milimetara), nastaje opstrukcija uretera i zastoj u izlučivanju mokraće iz bubrega što može izazvati pojavu jakih jednostranih bolova (kolika) u gornjem delu trbuha, genitalija i preponi i druge simptome poput slabije ili jače upale. Bubrežni kamenci mogu biti različite veličine, oblika, boje, čvrstine i hemijske prirode (neorganski i organski). Sam tok bolesti može biti komplikovan ne samo simptomima izazvanim kamenom (bol, infekcija, opstrukciona uropatija), već i komplikacijama koje se mogu javiti u kasnijim fazama bolesti (recidivi, arterijska hipertenzija i slabost bubrega).
Dijagnoza i Terapija
Na osnovu analize mokraće i urološkog ultrazvučnog nalaza, urolog će postaviti dijagnozu ipropisati odgovarajuću terapiju. U svim slučajevima, vezanim za prisustvo ovih tegoba, lekar ipreporučuju i fitoterapiju kao deo savremene farmakoterapije: unošenje velike količine tečnosti u vidu uroloških čajeva sa uroantiseptičnim, antiinflamatornim, spazmolitičnim i diuretičnim delovanjem, koji pomažu redukciji svih tegoba koje prate urolitijazu. Nakon završenog lečenja akutnog pogoršanja, bolesnici sa urolitijazom se ambulantno prate. Preporuka lekara je da takve osobe preventivno dva puta godišnje urade kontrolu urinokulture i jednom godišnje kontrolni urološki ultrazvučni pregled. S obzirom na činjenicu da se kod 50-60 % pacijenata ponovo stvori kamen, veoma je važno preduzimati i preventivne mere: što više tečnosti u vidu odgovarajućih lekovitih čajeva i odgovarajuće fizičke aktivnosti.
