Žensko zdravlje

Urinarne infekcije

Urinarne infekcije su infekcije koje se najčešće javljaju kod žena i spadaju u najčešća infektivna oboljenja, odmah posle respiratornih infekcija.

Urinarne infekcije delimo na akutne, koje nastaju naglo sa burnom simptomatologijom i hronične – laganog toka koje traju duže. Postoji podela i na komplikovane i nekomplikovane, pri čemu kod komplikovanih urinarnih infekcija postoji neka patofiziološka ili anatomska predispozicija da nastane infekcija. Obično se takva infekcija leči duže ili snažnijim antibioticima kao što je to slučaj kod dijabetičara, imunokompromitovanih pacijenata, obolelih od malignih bolesti, kod pacijenata koji imaju kamen u mokraćnim kanalima ili neku urođenu ili stečenu anomaliju urinarnog trakta i dr.

Neke urinarne infekcije nastaju isključivo nakon seksualnog odnosa, pa ih nazivamo “honey moon” cistitisima ili infekcijama “medenog meseca”, i one zahtevaju poseban vid terapije.

Posebnu vrstu predstavljaju bolničke infekcije, jer su često uzrokovane veoma otpornim bakterijama, neosetljivim na dejstvo brojnih antibiotika.

Najteži oblik urinarne infekcije je urosepsa koja nastaje širenjem infekcije do drugih organa, a predstavlja teško i po život opasno stanje i leči se često posebnim “rezervnim” antibioticima.

Simptomi

Urinarna infekcija se najčešće manifestuje učestalim nagonom za mokrenjem, peckanjem pri mokrenju, bolom u donjem delu trbuha ili u mokraćnoj cevi naročito pri kraju mokrenja, a ponekad se može javiti i krv u urinu, vidljiva golim okom ili mikroskopski. U ovakvim slučajevima se najšešće radi o zapaljenju mokraćne bešike (cistitis).

Dijagnoza

Urinarne infekcije se dokazuju pregledom urina i analizom urinokluture, za šta je potrebno uzeti prvi jutarnji urin, srednji mlaz, nakon pranja ruku i genitalija. Ne treba zaboraviti da uzorak urina treba doneti najkasnije za 30-45 minuta do laboratorije.

Terapija

Terapiju i dužinu lečenja urinarne infekcije propisuje urolog nakon postavljenje dijagnoze. Pored antibiotske i neantibiotske terapije koje propisuje urolog, postoje i ne-farmakološke mere kojima možemo smanjiti simptome i raditi na prevenciji urinarnih infekcija.

Prevencija urinarne infekcije:

  • Povećanje unosa tečnosti, jer se na taj način smanjuje koncentracija bakterija u mokraćnim organima, a češćim izmokravanjem se one i mehanički odstranjuju,
  • Izbegavanje hladnih i gaziranih napitka,
  • U periodima lečenja urinarnih infekcija treba redukovati unos slatkiša,
  • Izbegavati polne odnose,
  • Povećati nivo lične higijene,
  • Ne treba odlagati mokrenje, već naprotiv izmokravati se što češće.