Najčešći uzročnik vaginalne kandidijaze je gljivica Candida albicans, dok u oko 10% slučajeva uzročnici mogu biti drugi tipovi.
Najupečatljiviji simptom je svrab u predelu vulve i vagine. Međutim, simptomatologija često ne mora biti tipična, s obzirom da kandida predstavlja saprofitni mikroorganizam, normalni je stanovnik vagine u malom broju.
Dijagnoza
Dijagnozu uspostavlja ginekolog nakon uzete anamneze i pregleda sluzokože. Uzima se bris za mikroskopski pregled (na taj način se određuje grupa sekreta). Ukoliko se radi o kandidi, vaginalni sekret će biti VI grupa čistoće. Ređe se uzima bris za zasejavanje na podlozi na kojoj će nakon nekoliko dana izrasti kolonije „Candide“ albikans ili retko neke druge vrste kandide.
Iako nam simptomi mogu ukazivati da se radi o kanidijadizi, neretko se samo na osnovu simptoma postavi pogrešna dijagnoza jer i drugi uzročnici mogu izazvati indentične simptome vulvovaginitisa, a sama kandidijaza može razviti i atipičnu kliničku sliku.
Terapija
Sve žene sa vulvovaginalnom gljivičnom infekcijom moraju da se leče bez obzira na jačinu simptoma. Lečenje sprovodi ginekolog koji vrstu, način i režim terapije određuje individualno. Redovni ginekološki pregledi su najbolje rešenje kod žena koje imaju problem sa čestim vaginalnim infekcijama Terapija se sprovodi antimikoticima – vaginaletama kojih ima nekoliko vrsta, najčešće u trajanju od 3 do 7 ili više dana. Lokalna terapija može da podrazumeva i antimikotičke masti za kožu i sluzokožu vulve. Ukoliko ginekolog proceni, može dati i oralni, sistemski antimikotik u jednokratnoj dozi.
Prevencija:
- izbegavajte da nosite uzak donji veš, uske pantalone, hulahopke ili helanke,
- izbegavajte korišćenje intimnih dezodoransa ili dezodorisanih tampona/uložaka,
- nemojte da sedite u mokroj odeći, naročito u kupaćem kostimu,
- jedite dobro izbalansiranu ishranu,
- oblačite odeću od prirodnih vlakana,
- izbegavajte sedenje u kadama ili česte tople kupke,
- izbegavajte vaginalno ispiranje.