Benigna hiperplazija prostate (BHP) je najčešće oboljenje prostate, oko 25% rada urologa se sastoji u lečenju BHP
Benigno (ne-kancerozno) uvećanje prostate je uzrokovano rastom novih ćelija prostate.
Simptomi
Slabljenje mlaza mokraće, otežano započinjanje mokrenja, nepotpuno pražnjenje bešike, učestalo mokrenje (danju i/ili noću), nagon za mokrenjem koji se nikako ne može suzbiti. Iz epidemioloških studija je poznato da postoje rasne i genetske predispozicije kao i da način života i ishrana imaju određen uticaj. Iako se histološki znaci hiperplazije nalaze već kod muškaraca u četvrtoj deceniji života, BHP ima klinički značaj samo ukoliko se pojave simptomi (LUTS – lower urinary tract symptoms) i klinički znaci subvezikalne opstrukcije (BOO – bladder outlet obstruction).
Dijagnoza
Dijagnoza se uspostavlja merenjem nivoa prostatičnog specifičnog antigena (PSA) kod pacijenata sa sumnjom na BHP, takođe ovu analizu treba raditi na godišnjem nivou kod svih muškaraca posle pedeste godine, a pogotovu kod onih koji imaju simptome donjeg urinarnog trakta (LUTS). Gornja granica normale PSA od 4 ng/ml. Vrednost PSA u ovoj granici ne isključuje sa apsolutnom sigurnošću postajanje karcinoma, naročito kod muškaraca ispod 60 godina starosti. Vrednosti PSA preko 10 obavezuju biopsiju prostate u cilju isključivanja karcinoma prostate. Vrednosti između 4 i 10 ng/ ml su poznate kao „siva zona“ i tada odluka o eventualnoj biopsiji zavisi od starosti pacijenata, nalaza pri rektalnom pregledu ali i anamneze, pre svega od podataka o postojanju karcinoma prostate kod srodnika.
Terapija
Komplikacije koje nastaju kao posledica BHP mogu biti infekcija urinarnog trakta koje se teško leče i često se ponavljaju, retencija urina, pojava krvi u urinu, oštećenja bešike i bubrega (stvaranje peska i kamena), urosepsa. Zato je veoma važno na vreme krenuti sa terapijom u ciju sprečavanja progresije bolesti. Terapiju i lečenje BHP sprovodi urolog nakon dijagnostikovanja bolesti. Pored uzimanja preporučene terapije, preporučuje se umeren način života i ishrane, ishrana mora biti raznovrsna, bogata vitaminima, umereno slana i začinjena. Potrebno je izbegavati dugotrajno sedenje i ležanje, naporno hodanje i vožnju biciklom, važno je redovno mokriti, izbegavati unos velikih količina tečnosti odjednom i izbegavati konzumiranje alkohola i hladnih napitaka.
